Катедра за хисторију умјетности, основана 2002. године при Одсјеку за хисторију, убраја се међу најмлађе на Филозофском факултету у Сарајеву. Идеја о оснивању студија хисторије умјетности иницирана је 2000/2001. године од стране Академије ликовних умјетности у Сарајеву (проф. др. Ибрахим Крзовић, проф. др. Садудин Мусабеговић) и Филозофског факултета (проф. др. Енвер Имамовић). Потреба за оснивањем студија хисторије умјетности осјећала се у Босни и Херцеговини још од раније, да би се посебно актуализирала након агресије на Босну и Херцеговину када је девастиран и отуђен велики број умјетничких дјела и артефаката, који нису само свједочили о традицији босанскохерцеговачке културе и умјетности, већ и о аутентичном сусрету религија и култура Истока и Запада. Студиј је организиран на начин да се студенти упознају с традиционалним методама хисторије умјетности (формална и стилистичка анализа, конвенционална иконографија..) као и с промјенама у самој научној дисциплини које су се десиле у задњих тридесет година под утицајем критичке теорије, друштвене хисторије, културолошких и родних студија... Самим тим формирани студиј данас почива на савременим методама хисторије и теорије умјетности, што подразумијева и мултидисциплинарни приступ интерпретацији умјетничког дјела. Хисторијски и теоријски приступ умјетности, употпуњава се и знањима из области музејске праксе и другим научним областима из домена заштите културно-хисторијског наслијеђа.
У иницијалној организацији студија учествовали су проф. др. Ибрахим Крзовић, редовни професор хисторије умјетности на Академији ликовних умјетности у Сарајеву, који је у периоду 2002-2007. године обнашао функцију шефа Катедре и Асја Мандић, тада виши асистент и секретар новоосноване Катедре. Развоју наставно-научног процеса посебно су допринијели наставници, како Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву, тако и наставници са других факултета и универзитета у земљи и иноземству: проф. др. Ибрахим Крзовић, проф. др. Садудин Мусабеговић, проф. др. Енвер Имамовић, проф. др. Сулејман Босто, проф. др. Фехим Хаџимухамедовић, проф. др. Весна Мушета Ашћерић, проф. др. Вјекослава Санковић Симчић, проф. др. Ћазим Хаџимејлић, проф. др. Амир Пашић, проф. др. Љиљана Шево, проф. др. Томислав Шола, проф. др. Сања Цветнић, проф. др. Љиљана Колешник, проф. др. Ивана Пријатељ Павичић. Допринос развоју Катедре допринијели су њени некадашњи чланови наставник проф. др. сц. Мирза Хасан Ћеман и виша асистентица Андреа Баотић-Рустанбеговић, МА (данас др. сц.).
На Катедри за хисторију умјетности до сада су одбрањене 2 докторске дисертације: Модерно и постмодерно у босанскохерцеговачкој графици шездесетих и седамдесетих година двадесетог стољећа (Аида Абаџић Хоџић) и Проблем рецепције савремене умјетности: улога и значај програмског дјеловања музеја савремене умјетности (Асја Мандић).
Од 2002. до 2010. године на Катедри за хисторију умјетности одбрањено је 25 дипломских и 17 додипломиских радова.
На Катедри за хисторију умјетности тренутно су запослена четири наставника, проф. др. Аида Абаџић Хоџић, проф. др. Асја Мандић, проф. др. Сенадин Мусабеговић, доц. др. сц. Харис Дервишевић – који је уједно руководитељ Катедре, и једна асистентица Андреа Мекић, МА.