Када је 1950. основан Филозофски факултет у Сарајеву, у његовом саставу почиње да дјелује и група за стране језике из које је убрзо израсла и Катедра за германистику и англистику, данас два сасвим самостална одсјека. Иако је Одсјек за германистику основан прије свега из потребе да се на њему школују неопходни кадрови за рад у школама свих типова и у државној служби, у најширем смислу те ријечи, у Републици Босни и Херцеговини у раздобљу након завршетка Другог свјетског рата, први наставници су имали јасну представу о томе да се германистика у Сарајеву мора организовати као наставна, али једнако и научна јединица дјеловања, која ће бити у стању да држи корак са германистиком у тзв. матичним земљама, Њемачкој и Аустрији, прије свега. Као таква, сарајевска германистика је од самог почетка била заснована на принципима интеркултуралне институције, с циљем да се на наведеном одсјеку изучавају њемачки језик, књижевност и култура. Да то није било нимало једноставно, произлази прије свега из чињенице да је читаво окружење различито утицало на формирање студија и извођење наставе у свим областима страног језика и књижевности. У том контексту ваља истаћи сљедеће факторе: окружење страног језика типолошки потпуно различитог од њемачког, недостатак висококвалифицираног наставног кадра, различит степен познавања њемачког језика уписаних студената, недостатак наставних средстава, уџбеничке и научне литературе. Поред тога, морају се имати у виду и ондашње политичке прилике, привредне могућности поратне новоосноване федералне јединице БиХ, те традицију њемачког језика, књижевности, културе уопће у Босни и Херцеговини, која је била под јаким утицајем Аустро-Угарске. Све те чињенице су, свака на свој начин, имале утицаја на развој Одсјека за германистику у Сарајеву, тим више што новоосновани Универзитет у Сарајеву није имао традицију попут европских универзитета у Болоњи, Parisу, Прагу, Хеиделбергу, Бечу и сл. Морало се заиста почети врло скромно и с веома малим бројем квалификованих кадрова и малим бројем одабраних студената, чији број у првим годинама након оснивања није прелазио 15 слушалаца, да би касније постепено растао најприје на 20-30, а потом и на 50 годишње.
Први наставници оснивачи Одсјека за германистику биле су двије жене, Емилија Грубачић (1912-1994) и Марија Кон (1894-1986), које су се школовале у сасвим различитим условима и на различитим универзитетима. Е. Грубачић је као припадница њемачке породице из Баната завршила студиј германистике прије Другог свјетског рата на Универзитету у Београду и имала већ богато искуство у настави њемачког језика. Прије доласка у Сарајево написала је неколико уџбеника њемачког језика за школе различитог типа. Од самог почетка своје дјелатности на Одсјеку била је задужена за наставу њемачког језика и већину основних лингвистичких дисциплина. Убрзо јој се придружила и др. Марија Кон, која је своје универзитетско образовање стекла на Универзитету у Бечу, иако није било само по себи разумљиво да дјевојка из једне балканске земље прије Првог свјетског рата буде упућена на студиј у далеки Беч. Марија Кон је била прва жена из Босне и Херцеговине са докторатом наука, који је стекла након завршеног студија германистике и славистике код бечког слависте М. Решетара. Захваљујући таквој подлози и својим организаторским способностима, др. Марија Кон је била и први руководилац Одсјека за германистику и англистику. Након неколико година, на Одсјек су примљени и Wolf Wald, лектор за њемачки језик, Иван Пудић (за хисторијску граматику и хисторију њемачког језика), Славко Валић и Предраг Костић (стручни сарадници за њемачку књижевност), Хедвига Шаманек (најприје асистент а потом лектор за њемачки језик), те билингвални лектори Хилда Перовић, Hanna Morskoy-Popadić, Мира Михаћ, Хела Штампар и Хела Горкош, која је нажалост послије краткотрајног ангажмана напустила Сарајево. Почетком 60-их година на Одсјек долазе нови кадрови, прије свега асистенти, који су се као научни подмладак школовали управо на Одсјеку за германистику у Сарајеву. У ту групу спадају Бајро Ђапо, Мира Њерш и Слободан Грубачић (асистенти за њемачку књижевност), те Милоје Ђорђевић, асистент за хисторију њемачког језика. У склопу научне и наставне дјелатности чланови Одсјека за германистику су се од самог почетка оријентирали на систематско проучавање основних лингвистичких и књижевнохисторијских дисциплина, неопходних за образовање стручњака за наставу њемачког језика и књижевности. Тако се у оквиру студија германистике већ од самог почетка држе курсеви из различитих области њемачког језика, као што су фонетика, фонологија, морфологија, синтакса, творба ријечи, семантика, дијалектологија, затим они из хисторијске граматике и хисторије њемачког језика, те курсеви из хисторије њемачке књижевности у виду цикличних предавања и специјални колегији из области модерне њемачке књижевности (роман, драма, лирика).
Имајући у виду чињеницу да универзитетска настава може бити успјешна само ако се поштује Humboldtovo начело јединства науке и наставе, чланови овог одсјека, поред наставних обавеза, радили су на свом стручном усавршавању и научном уздизању. Иван Пудић, као један од првих доктораната Филозофског факултета у Сарајеву, брани своју докторску дисертацију из области хисторијске граматике германских језика (1954), ондашњи предавач за њемачки језик Емилија Грубачић одбраном дoкторске дисертације из њемачке дијалектологије стиче докторат лингвистичких наука на Филозофском факултету у Загребу (1958), стручни сарадник Предраг Костић постаје доктор књижевних наука на Филолошком факултету у Београду (1965), а др. Hanna Morskoy-Popadić, на основу хабилитационог рада из савременог њемачког језика, постаје доцент за савремени њемачки језик. Мира Њерш завршава студиј трећег степена на Филолошком факултету у Београду, а своју докторску дисертацију брани у Загребу. Милоје Ђорђевић завршава магистериј на Филолошком факултету у Београду, а докторат наука стиче на Филозофском факултету у Сарајеву. Слободан Грубачић одлази на студиј трећег степена у Загреб, а докторат наука стиче на Универзитету у Stuttgartu (СР Њемачка).
Почетком 70-их година пристиже и нова генерација научног подмлатка. У ту скупину спадају асистенти за њемачки језик Ерминка Селимхоџић-Зилић и Сњежана Блажан-Жуљевић, те асистенти за њемачку књижевност Рада Врањеш-Станаревић, Данка Николић, Ранко Сладојевић, лектори Инка Омановић, Гордана Бељкашић и Бианка Вукореп, те методичарка Ана Божановић, коју ће након пензионисања замијенити Љиљана Масал. Већина новопридошлих сарадника је постдипломске студије завршавала изван Сарајева: Е. Зилић, С. Жуљевић и Д. Николић у Београду, а Р. Станаревић у Загребу. Када се постдипломски студиј почео организовати на Филозофском факултету у Сарајеву, младе снаге настављају образовање на матичном факултету (Е. Топаловић као асистентица за хисторију њемачког језика и лекторице С. Шимунац и И. Шећербеговић). Докторате наука су у Сарајеву стекли Р. Сладојевић (њемачка књижевност), а потом и Е. Зилић и С. Жуљевић (обје из области контрастивне лингвистике). Значајно је истаћи да је овај Одсјек, с малим изузецима, свој научни и стручни кадар регрутовао из сопствених редова. Једини доцент који је дошао са стране била је др. Марија Бачвански, која је дошла у Сарајево након стицања доктората из области савременог њемачког језика на Универзитету у Новом Саду. Треба такође рећи да су И. Пудић и С. Грубачић у наставничком звању отишли на Филолошки факултет Београдског универзитета.
Одсјек је од самог почетка свог постојања веома успјешно сарађивао са германистичким катедрама свих југословенских универзитета (прије свега Загреба и Београда, а потом и Новог Сада, Љубљане, Задра, Скопља). О томе најбоље свједочи чињеница да је неколико чланова овог Одсјека у периоду 1975-1986. учествовало у заједничком пројекту њемачких и југословенских лингвиста Контрастивна граматика њемачког и српскохрватског језика. Као резултат тога рада настале су бројне магистарске и докторске радње, као и двотомно дјело Kontrastive Grammatik Deutsch-Serbokroatisch (München / Нови Сад 1986, у редакцији U. Engel / П. Мразовић). Рад младе сарајевске германистике радо су подржавали и инострани универзитети (Mannheim, Greifswald, Jena, Innsbruck, Salzburg, Беч и др.), tе Institut für deutsche Sprache (Mannheim) и међународне фондације, као што су Deutscher Akademischer Austauschdienst (DAAD) и А. v. Humboldt-Stiftung (Bonn). Као веома плодна може се оцијенити и сарадња са универзитетима у Mannheimu i Würzburgu, а повремено и са германистичким катедрама у Greifswaldu и Innsbrucku.
О сталном раду и напредовању Одсјека за германистику свједочи и чињеница да је од 1956. - када је дипломирао први студент - до 2010. диплому стекло око 1000 студената, који су преузели обавезе у настави њемачког језика широм БиХ, па и изван ње, а многи свршени студенти су радили и раде као преводиоци и инокореспонденти у свим сферама друштвених и привредних дјелатности. Један број студената је за свој успјех у студију и вриједно урађене дипломске радове добио награде Универзитета у Сарајеву.
У ратном раздобљу (1992-1995) Одсјек за германистику је функционирао као и цијели Филозофски факултет. У понижавајућим, нељудским условима, али упорно и пркосно одрађивано је све што се морало. Крајем 1992. руководство Одсјека је преузела доц. др. Ерминка Зилић, која је на тој функцији остала све до 1998. године. Из старог састава Одсјека, поред Е. Зилић, остали су још једино методичарка Љиљана Масал и проф. др. Предраг Костић. Успркос глади, гранатама и слабом здравственом стању госпођа Масал је преваљивала за оно вријеме огромне раздаљине да би дошла до центра града и Правног факултета, гдје је био привремено измјештен Филозофски факултет. У ратном раздобљу (1992-1995) поново се активирала госпођа Хеда Шаманек и пружила велику помоћ у организирању лекторског рада на Одсјеку. Ускоро иза тога изабрана је још једна лекторица, госпођа Нермана Мршо, чиме је уствари почела обнова рада Одсјека за германистику. Одмах по завршетку ратних дјејстава у Сарајево се вратила пријератна лекторка, госпођа Инка Омановић, тако да се може рећи да се ситуација из дана у дан све више побољшавала. О правој обнови се, међутим, може говорити тек након коначног завршетка рата и повратка Филозофског факултета у своју зграду, која је – будући да се налазила на самој линији фронта – у значајној мјери била оштећена. Одсјек за германистику је био први одсјек на Факултету који је добио помоћ за обнову, како простора, тако и наставе. Захваљујући DAAD-у и влади СР Њемачке, као и ангажману прве поратне DAAD -лекторице, госпође Katharine Ochse, обновљене су и опремљене двије учионице које су додијељене Одсјеку за германистику и сви кабинети које су користили наставници и сарадници Одсјека. Један пријератни наставнички кабинет стављен је на располагање студентима за рад на рачунарима. Гледано са данашње дистанце, чини се да су се тада сви утркивали да помогну Одсјеку, а тиме и Факултету. У то вријеме је успостављена и сарадња са Österreich Kooperation из Беча, након чега (1996) Одсјек добија и прву аустријску лекторицу, госпођу Theresu Kaufmann и отада су аустријски лектори неизоставни у наставном саставу Одсјека за германистику. Настава је покривана и уз помоћ гостујућих наставника из Њемачке, које је финансирао DAAD, затим германиста из Француске и Италије, чији је боравак остварен у оквиру TEMPUS-програма. Не смије се заборавити ни помоћ SOROS-а и WUS-а, која је такође омогућавала посјете гостујућих професора. У том контексту треба свакако споменути проф. др. Антона Јанка са Универзитета у Љубљани, који је одмах исказао спремност да помогне, и то у условима када се већина колега још увијек устручавала доћи у Сарајево, те др. Siegfrieda Gehrmanna који је долазио из Загреба. Године 1998. на Одсјек се враћају проф. др. Мира Ђорђевић и проф. др. Милоје Ђорђевић, чиме се кадровске прилике знатно побољшане те престаје потреба за значајнијим бројем гостујућих професора. Године 1999. на Одсјек долази и госпођа Злата Маглајлија, која се, као врстан стручњак из праксе, ангажира у звању методичара за њемачки језик. Као посљедица значајнијег повратка прогнаних у БиХ (од 1996.) почиње расти и број младих људи који су жељели студирати германистику. Од 1999. године примају се и нови асистенти. Ту листу предводи Вахидин Прељевић и бива изабран за првог послијератног асистента за њемачку књижевност. За њим долазе и нови асистенти Недад Мемић, Ведад Смаилагић, Селма Гребовић и Ljubinka Petrović-Ziemer, те лекторица Минка Џанко.
Велику помоћ у организирању наставе Одсјеку за германистику и даље пружа DAAD (Њемачка служба за академску размјену), која додјелом великог броја стипендија и посредовањем у организирању боравака наставника подстиче развој њемачког језика и германистике на високошколском нивоу. Још од давне шк. 1974/75. DAAD шаље у Сарајево лекторе за њемачки језик, који представљају важну карику у ланцу организације наставе на Одсјеку за германистику.
DAAD-лектор стоји на услузи свим студентима и наставницима Универзитета у Сарајеву и надлежан је за давање информација и савјета у вези са додјелом стипендија и могућностима студирања у Њемачкој. Од шк. 1996/97. велики број студената германистике користило је једносеместралне стипендије, а њих неоколицина провело је завршни семестар на неком од њемачких универзитета ради израде дипломског рада. Не смије се заборавити ни дугогодишња сарадња између Одсјека за германистику Филозофског факултета у Сарајеву и Института за германистику Универзитета у Mannheimu (још од 1971.), које је 1998. године добија форму Германистичког институтског партнерства (GIP) и такођер се финансира из средстава DAAD-а.
2006. године долази до поновног кадровског слабљења Одсјека када проф.др. Милоје Ђорђевић, проф.др. Мира Ђорђевић стичу законске увјете за мировину, а неки млађи сарадници (Љубинка Петровић-Цимер, Недад Мемић, Селма Гребовић) настављају своју каријеру у иноземству. Као и у периоду 1992-1998., тако и наредне три године Одсјек ради са само једним наставником, проф.др. Ерминком Зилић. У наредном периоду примају се нови асистенти Дарио Марић (2006.), Насер Шечеровић (2007.), Алма Човић-Филиповић, Санела Мешић и Ивана Невесињац (2008.), Нина Османовић (2010.), Асја Османчевић (2012.), те лекторица Лара Хеџић (2011.). Кадровска консолидација се чини извјеснијом након што су Вахидин Прељевић 2009., Ведад Смаилагић 2010., Санела Мешић 2013., Дарио Марић 2014. и у истој години Ljubinka Petrović-Ziemer, која је након повратка из иноземства одлучила поновно ступити у радни однос на Филозофском факултету, изабрани у доцентска звања, а одређен број млађих асистената одбранили магистарске радње и пријавили докторске тезе. У раздобљу од 2012. до 2018. године Катедру за њемачку књижевност напуштају Нина Османовић, Асја Османчевић, Ljubinka Petrović-Ziemer и Ивана Невесињац, а са Одсјека за германистику Филозофског факултета Универзитета у Зеници на ову катедру 2016. године прелази Мерсиха Шкргић.
Такођер треба нагласити да је DAAD, често заједно с другим њемачким институцијама финансирао боравак угледних гостујућих професора из Њемачке, који су помогли Одсјеку да надиђе учестале кадровске кризе након 1992. године. Овдје треба истакнути, поред осталих, честа гостовања проф. др. Norberta Richarda Wolfa, и проф др. Ulricha Engela, проф. др. Beate Henn-Memmesheimer, те иницијативу Johann Gottfried Herder у оквиру које су цијела два семестра и дуже на Одсјеку гостовали проф. др. Klaus Kreimeier, проф. др. Eckhard Bernstein (2006/07), проф. др. Bernhard Zimmermann (2007-2009). Ваља истакнути и обновљену сурадњу с Одсјеком за германистику Филозофског факултета у Загребу, која је резултирала гостовањима проф.др. Маријана Бобинца, проф. др. Зрињке Гловацки-Бернарди и доц. др. Слађана Турковића. У периоду 1996-2017. на Одсјеку су радили лектори DAAD-а Katharina Ochse, Regina Ryssel, Bernhard Kliegl, Katja Hunning, Christian Koller, Heike Link i Tanja Sanden, те лектори Аустријске кооперације и Аустријске службе за академску размјену (ÖK/ÖAD) Therese Kaufmann, Christa Maresch, Margot Feldhofer, Christa Schwab, Ulrike Kapp, Stephanie Weismann, Barbara Derler, Judith Strobich i Florian Haderer.
У посљедњих 15-ак година примјетан је и нови замах на знанственом пољу, који се догађа паралелно с увођењем нових наставних планова и програма по болоњским принципима (НПП 2005/06., НПП 2008.). 2007. године у Сарајеву је организирана велика међународна конференција германиста са око 100 учесника, 2018. велика национална конференција германиста, а све се већи број чланова Одсјека укључује у сувремене знанствене токове.